Posts

Maniri kod trogodišnjaka

Image
Kad uđemo u prodavnicu a Vuk ne pozdravi lepo ja mu kažem tiho da pozdravi tetu/čiku. Ono što sledi je neeeeka ga, mali je, majka što ga mučiš.
Majka! Ja sam u godinama kad mi često već persiraju, navikavam se na to, a ta familijarnost i snishodljiv ton kad mi stranac kaže majka ovo majka ono me iznervira.
Dobro, neka ga, dok ja razgledam a on krene prstima po staklu ili ogledalu, opomenem ga takođe tiho, nemoj Vuko, to neko čisti. Opet, neeeeka ga, kome deca smetaju, ne možeš im sve zabraniti. Sve sa nekim podsmešljivim tonom, kao, koja si ti uštogljenasmaračica, ne daš detetu da diše. Jer, deca treba da budu deca a ne tu da razmišljaju o lepom ponašanju.
Ista priča u gostima. Na svako moje nemoj, sledi tri nema veze. Kad krene skakati po garnituri od 3 'iljade evra, ne mogu bre to da gledam, opomenem ga, a kad čuje nema veze, dobije vetar u leđa ne možeš ga više uhvatiti.
Kad ljudi glume velikodušnost i širinu tako što dozvoljavaju mom detetu da divlja.
Odakle ti pravo ako sam re…

8.mart

Image
Kako se širi Vukova svest tako se i meni širi spektar onoga što bih želela da mu objasnim. Prvo raščistim koji je moj stav, osmislim kako to približiti trogodišnjaku i onda  sledi implementacija. Pošto trogodišnjaci ne uče odjednom, već u kontinuitetu. Ponavljanje, ponavljanje, sažeto i jasno.
Uhvatio me nespremnu 8. mart, kao, volela bih da ga nekako objasnim ali ne znam kako na brzinu, bila sam u gužvi ovih dana.
Ne umem na prepad ni odraslima tačno da objasnim šta je za mene, na primer, feminizam. Namerno kažem za mene, jer je taj pojam toliko nekako razvlačen, prljan, evo, ako kažem, ja sam feministkinja, rogobatno zvuči, kao da sam došla da se svađam. A nisam.
Ove godine sam zato preskočila Vuku priču o 8.martu, on je ionako još u novogodišnjoj atmosferi, juče mi je doneo vreću sa igračkama i čestitao Božić.
Ali ima nešto bolje od priče.
Ima priliku da vidi mamu kako uči i dobija desetke, tatu kako kuva i pere sudove, mamu na traktoru, tatu sa usisivačem. I da tu nije bitno šta su m…

Chores

Image
NEVIDLJIVI ženski posao u domaćinstvu. Prepoznajem ovde sebe i mame iz okruženja.
Čak i kad krenem na trčanje, što je jedino "moje" vreme u toku dana, najčešće vučem korpu prljavog veša u vešernicu (pffff koliko mrzim što mi mašina nije pri ruci, kome još treba
v e š e r n i c a), nekad i novu kesu praška, dve tri kese smeća, u povratku uzmem meso iz zamrzivač i povrće iz podruma, pokupim Vukove igračke što je bacao sa terase i kad sam već dokona zalijem cveće.
Da ne pričam koliko puta dnevno sredim stan u krug samo da održim prihvatljiv nivo higijene i reda potreban za funkcionisanje.


Još je gore kad mi muž ima slobodan dan pa imam odraslog svedoka svog tog besmislenog posla. Ja poslujem i delujem nadrndano, on ne zna gde će sa sobom, da l' da beži da l' da proba da uradi nešto, šta god da uradi ne valja. I tako, jesam ja za podelu kućnih poslova, teoretski. U realnosti mi ispada mnogo lakše završiti sama sve nego trošiti dodatnu energiju na delegiranje i čekanje d…

Pažnja, govor mržnje i psovke u tekstu!

Image
Svi ljudi imaju tokom života uspone i padove.
(Za ovakav početak sastava se kod mene u srednjoj dobijao kec ko kuća, ne znam zašto).
Elem, svi ljudi tokom života prolaze kroz sranja, različite žitkosti i dubine.
Ono u kom se ja trenutno nalazim je lepota (ne)života u zajednici.
I mogu reći da ostavlja gore posledice na mene nego što su rat i izbeglištvo zajedno.
Taj neki prikriveni pritisak koji dugo traje je mnogo gori od suočavanja sa realnom krizom kad stisneš zube, suočiš se, rešavaš.
Jer ovde nema rešenja, a stalno tinja neka napetost, nikad nisi dovoljno dobra, šta god uradiš ne valja, stalno nekog duša boli koliko ne znaš oko svog deteta, siroto dete i gde tebi da zapadne, o mužu da ne pričam koliko je mogao bolje, a vešticu oženio.

Ovde kod mene u selu snajke kuvaju za sedam, negde i deset duša po domaćinstvu svaki dan, hejjj, svaki dan! Svima ugoditi, prilagoditi ishranu, oprati toliku količinu posuđa, i opet ne valjaju. Još nisam srela snajku da valja.
Pominju ih usput, sa usnama …

Kako sam utonula u majčinstvo

Image
Kad se Vuk rodio baš sam se potrudila da zadržim dobar deo starih aktivnosti. Posvetila sam mu se od jutra do mraka ali vikendom se išlo u Beograd zbog moje glume/joge/predavanja/seminara. U povratku je bila obavezna stanica biblioteka kod pijace u Zemunu, da se popuni zaliha do sledećeg dolaska.
Pošto je spavalica moglo je da se čita i uči i odmori i sve pozavršava.
Ali ti dolasci su bili prenaporni, pakovanje kolica, sterilizatora, pulta za presvlačenje, ogradice, gimnastike za bebe, flašica, i tako dva puta nedeljno, trud da se ispoštuje bebin ritam uprkos tumbanju tamo ovamo, i polako sam se predala.
Odbacivala sam jednu po jednu aktivnost sve kao ma dobro, ima vremena, biće jednom opet, porodica na prvo mesto, ja na poslednje, ništa zato, tako to ide kad se udaš/porodiš, ionako sediš kući i planduješ.
I ostadoh izolovana u selu.
Gušilo me nezadovoljstvo i u jednom trenutku sam do te mere potisnula sve što mislim i osećam da sam se skroz primirila. Zaboravila sam šta želim, negde sa…

Usamljeni muškarci

Image
Moja (ne)raspoloženja tokom meseca idu od krajnje euforije do najcrnje depresije. I ja lepo živim sa tim, tačno znam koji deo meseca je pogodan za šta, naučila sam da iskoristim prednosti svake od faza. Da, naročito najcrnja depresija je dobra za sabiranje snaga, sortiranje onoga što mi smeta i planiranje napada na problem. Namerno ne kažem izazov. Problem.
Ono što nisam naučila jeste kako živeti sa svedokom tih promena. Jer moj muž to jako loše podnosi. Jer ne vidi to kao promenu u nivou hormona koja će proći. I pokušava da se uhvati u koštac sa tim i pomogne, a sve što meni treba je malo vremena i prostora da se sama saberem. To vreme je čist luksuz za mame koje su dostupne od kako otvore oči pa dok se ne uspavaju kad deca i obaveze dopuste.
Ali, mi imamo nešto veliko na svojoj strani. Prijateljice. Žene koje znaju bez mnogo priče šta su ragade, mastitis, hormoni koji luduju, grudi koje više ne ulaze u korpe iste veličine, ožiljci koji bole na promenu vremena, usamljenost, izolovanos…

Prgava majka

Image
"Majčinstvo me je oplemenilo", ne znam da li žene tu rečenicu koriste kao frazu, bez razmišljanja ili stvarno to misle. Priznajem da se ne nalazim u njoj. Mogu reći da sam prgavija, prizemnija i otresitija nego ikad.
Sigurno da sam se doživljavala plemenitijom kad bi me ponelo oduševljenje nekim piscem, ili dok bih slušala neko nadahnuto predavanje, ili sve ono zbog čega je nekadašnja Ja umišljala da radi nešto veliko i bitno. Ako neko krene da me gnjavi samo odjezdim, bez osvrtanja. Nit' mu poklonim vreme, nit' mu poklonim pažnju.
Sada, ne ide tako. Na primer, idem svojim putem, gledam svoja posla i odjednom, xy bi da mi nahrani dete nekim smećem i napoji ga onim smeđim gaziranim sokom. I ja pristojno kažem, ne dajemo mu to da pije, nije nikada probao, dobro nam je tako, ima samo dve godine.
E onda krenu predavanja, 'oće xy da otvori oči mom detetu, da vidi dete šta propušta što mu ja branim, i to se stalno ponavlja. Važi za sve netražene savete. A kad su deca u…